Наша библиотека објавила је ових дана, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиографију Јанка Веселиновића.
Аутори књиге су Марија Богдановић и Горана Стевановић.

Из предговора

Приповедач, писац позоришних комада, идеализатор села и патријархалних вредности, човек радикалских уверења, Јанко Веселиновић, остао је, уз Милована Глишића и Лазу Лазаревића, у кругу најизразитијих представника српске реалистичке прозе. Као сликар ишчезлог света и одличан познавалац народног фолклора родне Мачве, оставиo је за собом дела која заслужују ново читање на прагу трећег миленијума. За две деценије књижевног рада објавио је приповетке у збиркама, посебним издањима, дневним и политичким листовима, календарима, књижевним, педагошким, војним и црквеним часописима. Веселиновић је био писац изузетне књижевне продукције и богатог, помало неуједначеног опуса. Своју уметничку инсирацију утемељио је на народним предањима, песмама и причама о историјски блиској прошлости. Његови литерарни почеци, као и целокупно књижевно дело, засновани су на поетици једноставности и лепоте усмене речи. Произашле из пера сеоског учитеља, Јанкове приповетке појављивале су се по угледним листовима и часописима, као и у за оно време значајном броју посебних збирки. У својим раним приповеткама сликао је Мачву коју је страсно заволео у детињству и Посавотамнаву коју је упознао као учитељ у Коцељеви и Свилеуви; потом се, са мањим успехом, окреће животу града, пишући на брзину, што је у извесној мери умањило квалитет појединих каснијих радова.

Од романа, који се у највећем делу баве сеоском тематиком, два су довршена, а четири су остала у деловима или су тек започети. Популарност његовог Хајдук Станка, једног од најчитанијих дела српске књижевности 20. века, сигурно почива на фолклорним мотивима, препознатљивим детаљима из традиционалног начина живота и на универзалности порука. Не треба заборавити да Јанко није био само приповедач: као уредник, покретач часописа, новинар и драматуруг Народног позоришта утицао је на целокупни књижевни и културни живот Београда деведесетих година 19. века. Друговао је са боемском елитом града – Милованом Глишићем, Антуном Густавом Матошем, Бором Станковићем, Војиславом Илићем и Петром Кочићем, проводећи са њима највише времена у уметничком језгру града – кафанама „Дарданели” и „Два бела голуба”, Народном позоришту, редакцијама разних листова, а посебно његове Звезде.
О Јанковом животу, књижевним и политичким полемикама остало је доста података које су забележили његови савременици. За кратко време Јанко је постао активни сарадник најпознатијих књижевних листова и часописа у Београду, Новом Саду, Сарајеву и Загребу. Отварала су му се врата многих књижевних редакција, а његови прилози радо су примани и штампани. Два позоришна комада која није самостално написао, као и драматизације његових најпознатијих приповедака, остале су да живе на позоришним даскама до данашњих дана…
По типу персонална, библиографија Јанка Веселиновића, урађена по стандардима ISBD(M) и ISBD(CP), садржи 889 јединица, доследно навођених на писму датог наслова, а одреднице су дате фонетски ћирилицом. Највећи број јединица прегледан је de visu, изузев оних описаних у електронским базама европских библиотека…

Видео извештај Телевизије „АС“ о представљању књиге у Библиотеци Шабачкој: