Ових дана је у Новом Саду завршено штампање књиге „Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918)“, чији су аутори наши суграђани, г. Петар Берић и г. Драган Јосиповић.
Издавачи књиге су Народна библиотека „Јанко Веселиновић“ Богатић и Савез потомака ратника Србије 1912-1920.
Доносимо рецензију др Милоша Ковића, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду:
Рукопис књиге Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918) Петра Берића и Драгана Јосиповића састоји се од два главна дела. Уводни текст посвећен је ратном путу Србије и Мачвана од 1912. до 1918. године. Следе спискови Мачвана са територије садашње општине Богатић, који су, као војници и официри Краљевине Србије, на том путу страдали. Ту су и бројне илустрације, као и прилози, дати на крају рукописа, са биографским подацима о Мачванима одликованим за храброст.
Најважнији део рукописа представљају спискови погинулих и умрлих ратника. Настали су 1930, старањем југословенске државе, и данас се чувају у Архиву Војноисторијског института. Овде се објављују по први пут, и у томе је посебна, изворна вредност ове књиге. Штавише, будући да, за сада, нису пронађени спискови за неколико мачванских села, аутори су се потрудили да сакупе и имена која се налазе на локалним, сеоским споменицима погинулима у Балканским ратовима и Првом светском рату.
Осим љубитеља историје овој књизи обрадоваће се, пре свих, потомци палих мачванских ратника. Многи ће бити поносни када у њој пронађу имена својих предака. Зашто су се борили и пали требало би свакоме да буде јасно и без додатних објашњења. Али, најчешће се не зна, или се зна врло мало о томе где и како се то догодило. Школске лекције из националне историје брзо се заборављају, а породична предања често су несигурна. Зато су, у овом рукопису, спискови погинулих допуњени обимним уводним текстом, у коме је дат преглед историје ратова 1912-1918, с освртом на ратне операције у којима су учествовали Мачвани и њихова Дринска дивизија. Тиме су спискови страдалих, као драгоцен историјски извор, смештени у сасвим одређен историјски контекст.
Рукопис књиге Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918) подсећа нас на посебно место Мачве и, у ширем смислу, западне Србије у ратној историји српског народа. Почевши од Кумановске битке, па до пробоја Солунског фронта, Дринска дивизија била је увек тамо где је било најтеже. У западној Србији одиграле су се скоро све највеће српске битке у Првом светском рату – Церска битка, Битка на Дрини, Колубарска битка. Често се заборавља да су окупаторски терор и масовна страдања које су 1914. претрпели Мачвани, Јадрани и Поцерци били само најава онога што ће, од исте руке, од 1941. до 1945. задесити Србе у Хрватској и Босни и Херцеговини. Коначно, ако се сетимо да су се у Мачви и западној Србији одиграле највеће битке Првог и Другог српског устанка, Бој на Мишару и Бој на Дубљу, онда ћемо разумети зашто је баш западна Србија постала главно поприште устанка из 1941. године.
Због свега реченог, препоручујем овај рукопис за објављивање. У исто време, честитам Народној библиотеци Јанко Веселиновић из Богатића и Савезу потомака ратника Србије 1912-1920, јер су изабрали најбољи начин да, овом књигом, обележе стогодишњицу почетка Великих ратова Србије.
Доцент др Милош Ковић
Одељење за историју
Филозофски факултет у Београду
Tags: biblioteka "Janko Veselinović", biblioteka Bogatić, biblioteka u Bogatiću, Dragan Josipović, Mačvani u Balkanskim ratovima i prvom svetskom ratu, Mačvani u ratovima, Petar Berić, spiskovi poginulih Mačvana
