Последње што се могло очекивати после дводеценијске отуђености од савремених токова у уметности и утопљености у пасторално поимање лепоте, која своје врхунце доживљава на годишњим концертима локалног фолколорног ансамбла, јесте садржај и производ који нам је понудила Летња ликовна сцена.
Наиме, у организацији Општине Богатић, крајем јуна и почетком јула, окупило се пет младих и изузетно талентованих уметника: Милан Пантелић, Лука Радојевић, Станислав Антонић, Марија Николић и Марко Замуровић.
Они су на отвореном простору као на сцени,што је и била идеја, каменом, дрветом, бојом и фотографијом материјализовали свој унутрашњи свет и тако непосредно оплемењивали и простор и посматрача.
Цела авантура започела је концертом шабачког бенда Изнад дуге, који је својим репертоаром, углавном ослоњеним на Вудсток и бендове из седамдесетих, најавио мали летњи културолошки шок. У наредним данима, ни из чега је настајало нешто, па су намерни, као и случајни посматрачи, могли да присуствују настајању уметничког дела.
Тако се простор на отвореном претварао у уметнички атеље, да би се затим атеље претворио у галерију.
Наиме, током трајања Ликовне сцене прављене су и мини изложбе.
Од самог отварања, па све време трајања Сцене, трајала је и изложба фотографија Марка Замуровића и Марје Николић, који су део пројекта Министарства за културу Републике Србије, Србија у Србији , и који су се својим концептом, да и у најруралнијим пределима представе савремене токове у фотографији са мотивима из краја у коме праве изложбу, савршено уклопили у у идеју Сцене, коју су све време пратили, а од радова насталих том приликом реализоваће се изложба Сцена о Сцени.
Такође, своје радове изложили су и локални сликари Драган Ђаковић, Слободан Берић и Стојан Аничић, а затим су се представили главни актери сцене, са својим ранијим радовима.
Ипак, најчаробнији део Сцене је њен производ. Наиме, две скулптуре, једна у камену друга у дрвету заиста красе Богатић и делују толико надреално у простору и времену које их окружује да сваки пут када их видим поверујем да сањам. То су прве скулптуре овог типа у јавном простору у Богатићу и оне сада стоје, у времену општег нестајања узвишености ма које врсте, као светионици наде.
Дакле, Лепота ће спасти свет.
текст:Бранислав Станковић
Лука Радојевић
Милан Пантелић
Станислав Антонић
Фотографије: Марија Николић и Марко Замуровић
Tags: biblioteka "Janko Veselinović", biblioteka "Janko Veselinović" u Bogatiću, biblioteka Bogatić, biblioteka u Bogatiću, Janko Veselinović
