
Posts Tagged ‘biblioteka “Janko Veselinović” u Bogatiću’
Стрип колекција
11.19
(Избор из фонда Библиотеке)
.
.
.
![]() |
![]() |
КОНАН – Дивљи мач Симерије Аутори: Томас Рој и Џон Бјусема |
ANIMAL’Z Енки Билал |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
ЗИГФРИД Аутор:Алекс Алис |
ИЗБАЦИВАЧ Аутори:Александро Јодоровски и Франсоа Бук |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
ИНДИЈАНСКО ЛЕТО Мило Манара & Хуго Прат |
ДРУЖИНА ДАРДАНЕЛИ Павле Зелић & Драган Пауновић |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
УБИСТВА У УЛИЦИ МОРГ Жан Давид Морван & Фабрис Дрие по причи Едгара Алана Поа |
ДО ВИЂЕЊА ГОСПОДИНЕ Оливер Мо & Реми Мабзон |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
БАРСЕЛОНА У СВИТАЊЕ Хуан Антонио де Блас & Алфонсо Фонт |
ЧЕТВОРКА ИЗ УЛИЦЕ БЕЈКЕР Ж.Б.Ђиан и Оливије Легран & Давид Етјен |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
У КАЖЊЕНИЧКОЈ КОЛОНИЈИ Силван Рикар-Маел по причи Франца Кафке |
ПОСЛЕДЊИ ДАН НА СМРТ ОСУЂЕНОГ Станислас Гро по причи Виктора Игоа |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
МАЛИ ПРИНЦ Жоан Сфар по делу Антоана де Сент-Егзиперија |
СРЕДЊОВЕКОВНИ ЗАМАК Харолд Р. Фостер |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
DYLAN DOG У епизодама: Зона сумрака Повратак чудовишта Алфа и омега Дух Ане Невер Убице Демонска лепота Иза огледала Велики дијаболо Убица Они су међу нама Између живота и смрти Канал 666 |
MARTIN MYSTERE У епизодама: Велики Худини Ужас Кејп Рока Благо капетана Кида Гриндел Повратак у недођију Судбина Атлантиде Тринаесто искушење Златни Буда Казна Елохима |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
MISTER NO У епизодама: Прљави посао Тајни агент ЗЕТА 3 Трагична мочвара Операција Посејдон Бекство Велики напад |
ZAGOR У епизодама: Забрањена долина Жути гавран Двојници Шума замки Ужас Речно злато |
. . . . |
. . . . |
![]() |
![]() |
ВЕШТИЦЕ / ПУН МЕСЕЦ Аутор:Шабуте |
ЉУБАЗНИ ЛЕШЕВИ Аутори: Зоран Паневски и Ивица Стевановић |
. . . . |
. . . . |
.
.
.
.
.
Библиографија Јанка Веселиновића
10.19
Наша библиотека објавила је ових дана, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиографију Јанка Веселиновића.
Аутори књиге су Марија Богдановић и Горана Стевановић.
Из предговора
Приповедач, писац позоришних комада, идеализатор села и патријархалних вредности, човек радикалских уверења, Јанко Веселиновић, остао је, уз Милована Глишића и Лазу Лазаревића, у кругу најизразитијих представника српске реалистичке прозе. Као сликар ишчезлог света и одличан познавалац народног фолклора родне Мачве, оставиo је за собом дела која заслужују ново читање на прагу трећег миленијума. За две деценије књижевног рада објавио је приповетке у збиркама, посебним издањима, дневним и политичким листовима, календарима, књижевним, педагошким, војним и црквеним часописима. Веселиновић је био писац изузетне књижевне продукције и богатог, помало неуједначеног опуса. Своју уметничку инсирацију утемељио је на народним предањима, песмама и причама о историјски блиској прошлости. Његови литерарни почеци, као и целокупно књижевно дело, засновани су на поетици једноставности и лепоте усмене речи. Произашле из пера сеоског учитеља, Јанкове приповетке појављивале су се по угледним листовима и часописима, као и у за оно време значајном броју посебних збирки. У својим раним приповеткама сликао је Мачву коју је страсно заволео у детињству и Посавотамнаву коју је упознао као учитељ у Коцељеви и Свилеуви; потом се, са мањим успехом, окреће животу града, пишући на брзину, што је у извесној мери умањило квалитет појединих каснијих радова.
Од романа, који се у највећем делу баве сеоском тематиком, два су довршена, а четири су остала у деловима или су тек започети. Популарност његовог Хајдук Станка, једног од најчитанијих дела српске књижевности 20. века, сигурно почива на фолклорним мотивима, препознатљивим детаљима из традиционалног начина живота и на универзалности порука. Не треба заборавити да Јанко није био само приповедач: као уредник, покретач часописа, новинар и драматуруг Народног позоришта утицао је на целокупни књижевни и културни живот Београда деведесетих година 19. века. Друговао је са боемском елитом града – Милованом Глишићем, Антуном Густавом Матошем, Бором Станковићем, Војиславом Илићем и Петром Кочићем, проводећи са њима највише времена у уметничком језгру града – кафанама „Дарданели” и „Два бела голуба”, Народном позоришту, редакцијама разних листова, а посебно његове Звезде.
О Јанковом животу, књижевним и политичким полемикама остало је доста података које су забележили његови савременици. За кратко време Јанко је постао активни сарадник најпознатијих књижевних листова и часописа у Београду, Новом Саду, Сарајеву и Загребу. Отварала су му се врата многих књижевних редакција, а његови прилози радо су примани и штампани. Два позоришна комада која није самостално написао, као и драматизације његових најпознатијих приповедака, остале су да живе на позоришним даскама до данашњих дана…
По типу персонална, библиографија Јанка Веселиновића, урађена по стандардима ISBD(M) и ISBD(CP), садржи 889 јединица, доследно навођених на писму датог наслова, а одреднице су дате фонетски ћирилицом. Највећи број јединица прегледан је de visu, изузев оних описаних у електронским базама европских библиотека…
Видео извештај Телевизије “АС” о представљању књиге у Библиотеци Шабачкој:
Филозофија
03.21
(Избор из фонда Библиотеке)
.
.
.
![]() |
Филозофија зла – Лаш Свенсен |
![]() |
Ниче за почетнике – Лоренс Гејн |
![]() |
Извори и смисао руског комунизма – Николај Берђајев |
![]() |
О срећи, љубави, филозофији и уметности – Артур Шопенхауер |
![]() |
Говор о достојанству човекову – Пико дела Мирандола Дакле ово је говор о достојанству човјека , за многе и врхунац ренесасне мисли.. |
![]() |
Марко Аурелије – Самом себи |
![]() |
Емануел Сведенборг – Нови Јерусалим и његово небеско учење |
![]() |
Елијас Канети – Маса и моћ |
![]() |
Бошко Телебаковић – Средњовековна филозофија |
![]() |
Бертранд Расел – Историја западне филозофије |
![]() |
Ксенија Атанасијевић – Античка филозофија |
![]() |
Дејв Робинсон и Џуди Гроувс – Платон за почетнике |
![]() |
Платон – Одбрана Сократова |
.
.
.
.
.
|
|
|
Г.В.Ф. Хегел |
Отфрид Хефе |
Мислити заједно |
. . . |
. . . |
. . . |
|
|
|
Лешек Колаковски – Шта нас то питају велики филозофи 1, 2, 3 |
Имануел Кант |
Спиноза |
. . . |
. . . |
. . . |
|
|
|
Василије Татакис |
Аристотел |
Жан Гронден |
. . . |
. . . |
. . . |
|
|
|
Ђани Ватимо |
Анемари Пипер |
Сенека |
. . . |
. . . |
. . . |
|
|
|
Георг Зимел |
|
|
. . . |
. . . |
. . . |
.
.
.
.
.
< < < ИЗБОР ИЗ ФОНДА> > >