(Избор из фонда Библиотеке)
.
.
.
.
![]() |
АНАСТАЗИЈА – Колин Фалконер Рускиња Анастазија Романова неодољиво подсећа на истоимену принцезу, за коју се причало да је некако успела да преживи ужасе којима су револуционари подвргли њену породицу. Судбина најмлађе цареве кћери постала је једна од највећих мистерија свог времена… Међутим, Мајклова Анастазија пати од амнезије и не сећа се ничега пре доласка у Шангај. Потрага за Анастазијиним правим идентитетом повешће их од ужурбаних шангајских улица до декадентног предратног Берлина, од очаравајућег Лондона у ком царује нова генерација лепотица које слушају џез и играју чарлстон, до мрачне завесе иза које се крије револуционарна Русија – све до опојног Њујорка непосредно пред слом берзе. Мајкл је једини мушкарац који је икада помогао Анастазији а да није желео нешто за узврат – али да ли је то истинска љубав која је довољан разлог да се одрекне шансе да живи као принцеза? Смештен у немирне и романтичне двадесете године прошлог века, овај раскошан роман прича је о убиству и издаји, краљевском скандалу и интригама – али и најлепша љубавна прича икада испричана. |
![]() |
Девица од Орлеана – Кимберли Катер Почетак је петнаестог века и Стогодишњи рат је у пуном јеку. Француски град Орлеан је под опсадом. Енглески војници под његовим зидинама дивљају, уништавају све пред собом и убијају сваког ко им се нађе на путу. Шарл VII, некрунисани краљ, нема ни воље ни снаге да окупи војску. У једној башти у Домермију дванаестогодишња девојчица Жана доживљава просвећење које ће јој променити живот, али и ток европске историје. Прича о Јованки Орлеанки или правим именом Жани од Арка, светици и ратници која је веровала да ју је Бог одабрао да спасе Француску, и која је предводила војску од десет хиљада војника против Енглеза, вековима заокупља нашу машту. Али прича о Жани, девојци чију су сестру убили енглески војници, која је побегла од насилног оца и од присилног брака, сама учила како да јаше, бори се и војује и успела да убеди војску да за њом пођу у смрт, потпуно је изненађујућа, узбудљива и препуна емоција. Ово је роман епских размера, препун интрига, издаје, љубави и смелости, који говори о моћи и терету вере и разорним последицама славе. “Снажан, хипнотичан и потпуно импозантан роман.“ Џон Стивенс „Да ли је била светица или вештица? Визионар или лудакиња? Или пак несвакидашња сељанка која је, по божјој заповести, повела војску, спасла Француску и платила то смрћу на ломачи? Кимберли Катер слика неодољив портрет Жане као чудновате, одлучне младе ’мушкараче’ и искрене вернице.“ USA today „Кимберли Катер успела је да унесе нову димензију у ову познату причу… она главној јунакињи удише животност и нови смисао.“ Daily Mail |
![]() |
Амин Малуф Леон Африканац, написан као имагинарна аутобиографија, полази од истините приче о Хасану ал Вазану, дипломати из Магреба, великом путнику и писцу из шеснаестог века. Након што је живео у Гранади, свом родном граду, затим Фесу, Томбуктуу, Каиру и Цариграду, Леон проводи више година у Риму где постаје славни географ Ђовани Леоне де Медичи, звани Леон Африканац. Човек Истока и Запада, Африке и Европе, Леон Африканац је претеча данашњих космополита. Његова лична авантура је заслужила да буде реконструисана, од године до године, од града до града, од судбине до судбине. |
![]() |
Кит Ричардс – Живот Кит Ричардс је с Ролингстоунсима створио рифове, стихове и песме које су узбудиле цео свет. Више од четири деценије он је живео правим рокенрол животом: стављао главу на пањ кад год је то желео, говорио отворено шта мисли, и пролазио с тим онако како то никоме пре њега није полазило за руком. |
![]() |
Рембрант, млинарев син – Сретен Петковић |
![]() |
Јустинијан – Х.Н. Тартлтоб Рођен да влада Византијом, односно новим Римским царством, Јустинијан II је био предодређен да не сагиње главу ни пред ким. Упоран и тврдоглав, борио се чак и против племића од којих му је власт зависила. Због тога је био збачен са престола, осакаћен и послат у изгнанство преко Црног мора. |
![]() |
Ја, Клаудије – Роберт Гревс |
![]() |
Ерик Орсена ПОДУХВАТ ИНДИЈА Бродови не полазе само из лука, њих гурају наши снови. Многи историчари су већ говорили или ће говорити о Кристифоровом открићу и расправљаће о његовим последицама. Пошто сам му брат, једини који га познаје откако је дошао на овај свет, видео сам како се његова замисао рађа и како га обузима све јача грозница. Причаћу о настанку те замисли, о њеној сулудости. „Тринаестог августа 1476. Кристифор Колумбо доживљава бродолом у португалским водама. Будући адмирал је управо напунио двадесет пет година. Неким чудом успева да се докопа обале. Налази уточиште у Лисабону, код млађег брата Бартоломеа, по занимању картографа. Од почетка XВ века свет се отвара. У португалској престоници се окупљају припадници свих еснафа неопходних за Откриће. Двојица браће ће осам година припремати путовање о којем Кристифор машта од детињства. Он сања да оде у Индију, стигне до Сипанга (Јапан) и царства великог кана (Кина). Али уместо уобичајеног пута, Пута свиле, који иде на исток, кренуће преко океана, на запад. Хтео сам да се позабавим тим мало познатим раздобљем у историји људске знатижеље. Тренутком када се рађа нова слобода, упоредо са развојем инквизиције и прогоном Јевреја. Да бих то постигао, дао сам реч млађем брату Колумбо – Бартоломеу. Овде он говори, он прича. Ово је свет кроз који ће вас водити мајстор картограф, носорог, произвођач удовица, учитељица у школи за птице, шљука, блудница која је чувена због својих ушију, Марко Поло, понеки доминиканац, пси који черече Индијанце… Ово је авантура која је за последицу има модерно доба – доба у којем и не сањамо да је постојало време када људи још увек нису знали где престаје насељени део света.“ Ерик Орсена |
![]() |
МАРИЈА АНТОАНЕТА – Андре Кастло |
![]() |
Ернесто Че Гевара ДНЕВНИК И БОЛИВИЈЕ |
![]() |
Лоренс Бергрин МАРКО ПОЛО |
![]() |
ПОСЛЕДЊИ КИНСКИ ЦАР |
![]() |
Арнулф Краузе ВИКИНЗИ Нове и узбудљиве чињенице с којима нас у овој књизи упознаје Арнулф Краузе, један од највећих познавалаца чудесног света Викинга, промениће наше виђење овог народа. Сама помисао на Викинге изазивала је у средњем веку страх и ужас. С друге стране, викиншка култура је у великој мери идеализована и романтизована. Нордијски митови о јунацима и боговима, њихове руне и Еде снажно су све до данас утицале на бројна уметничка и књижевна дела, па и на разне езотеријске и политичке идеје. У сваком случају, представа о дивљем народу са севера који се у својим брзим бродовима изненада појављивао на морима и рекама да би пљачкао и уништавао, веома је једнострана. Викинзи су, заправо, били храбри истраживачи нових предела, спретне занатлије и добри трговци, земљорадници, ратници и политичари који су веома вешто умели да искористе прилике које су им се пружале. Једна од тајни њиховог успеха били су брзи бродови, легендарни дракари. Та техничка предност и спретност Викинга направили су од њих најмоћнију морепловачку силу свог доба. Викинзи су свакако народ који је оставио врло дубок печат на тај историјски период. Стога је историја Викинга у ствари узбудљив приказ раног средњег века. Може се с правом рећи чак да је овај северњачки народ одиграо изузетно важну улогу у политичкој и културној историји Европе, па и шире. Њихов утицај простирао се од Северне Америке до Централне Азије, од Гренланда до Северне Африке… |
![]() |
Дмитриј Сергејевич Мерешковски |
|
|
.
.
.
.
.
< < < ИЗБОР ИЗ ФОНДА> > >
























