Comments Off on Изложба Олге Ђорђевић

Изложба Олге Ђорђевић

2012
09.17

У уторак, 18. септембра, у свечаној сали општине Богатић биће отворена изложба слика младог академског сликара, Олге Ђорђевић , “Игра магичних квадрата”.

“Олга Ђорђевић је млад сликар, који тек ступа на сликарску сцену са донекле одређеним ставом и односом према деликатностима ове сложене и тешке професије. Већ сам могао мирне душе написати да је њен CREDO стамен и истакнут на јавним сликарским трибинама, које се зову изложбе, али не желим јер сам убеђен да ће њен развој ићи и одвијати се на начин чији је исход (исходи?) загонетан и неочекиван. Неочекиван на начин, који смо сретали у делима Ернста, Пикаса, или Клеа, великих алхемичара у проналажењу ониричних и загонетних путева код избора нових могућности. Могли бисмо се послужити и оном дефиницијом Пола Клеа да је „њена конструкција са једне стране ритмична, а са друге хроматски хармонична, када дур и мол теже да одрже равнотежу“. Да бисмо њена стремљења и развој на крају овога приказа, заиста и потражили баш на том путу, дужни смо да укажемо на два паралелна тока геометријске уметности ХХ века, насталих из сасвим различитих повода.


Тек појачана пажња европских теолога почетком ХХ века на сабрана дела и учење радикалног реформатора у оквиру Протестантске цркве Жана Калвина, довешће нас испрва до холандског сликара протестанта Пита Мондријана, а потом и до Мађара, такође поштоваоца Жана Калвина, Ласло – Мохољи Нађа и знатно касније Виктора Вазарелија. Они су у потпуности заговорници и тумачи предестинације о спасавању у природи елитних приоритетности, односно најдостојније суштине нечега из природе. Тако ће Мондријан у једном облом, разгранатом стаблу јабуке, предестинацијом пронаћи суштину квадратних, међусобно повезаних делова, маркираних бојама очекиваним у једном биолошком ходу плодног дрвета. Дакле, со соли како је био убеђен и у калвинизму доследан Пит Мондријан. Мохољи – Нађ је предестинирао јужну Угарску у неколико геометријски повезаних података, док ће Вазарели осамдесетих година запањити свет невероватном раскоши квадрата, неке само њему знане природе.

Други пак део Европе, играо се у Паризу квадратима и геометријом нимало догматски, а понајмање теистички. Два стуба тзв. Париске школе, Марија Елена Виера да Силва и натурализовани Француз Серж (Сергеј) Пољаков надалеко ће прославити, а бога ми и наметнути нови стил светском уметничком естаблишменту и назваће га поетским речима казано лирска апстракција, темељена на најбољим односима основних геометријских површина круга, квадрата и троугла. Дуго ће претакање сложених урбаних структура вароши у „игри стаклених перли“ односно геометријских података, који само аромом говоре о њеним вратоломним транспозицијама одушевљавати публику. Серж Пољаков је међутим, хедонизмом и страсним маневровањем шпахлом и четком, своје квадрате и правоугаонике, покривао свилом и велуром, како су говорили критичари, али ће бити и привлачан и прихватљив узор за све младе сликаре.

Олга Ђорђевић је као Марсел Дишан одрасла у уметничкој породици, поред оца Мирољуба и сестре Катарине, реномираних сликара. Међутим, њена аутономија и очекивани страх од извесног епигонства „спрам старијих“ више ће је упутити на ове поменуте париске узоре, Пољакова поготову, али и геометрију, која колико ми је познато није била приоритетни предмет интересовања у овој сликарској породици.

Дакле, млада сликарка Олга Ђорђевић трасира свој аутономни пут, темељен пре свега на одличном познавању модерне уметности Европе, па и света задњих деценија. Њена арте факта су једноставна и спартанска, рекли бисмо само квадрат и само правоугаоник! Због те једноставности њено сликарство није провокација намењена инертнима. Њен став је, чини ми се јасан: слично људској фигури и ови геометријски облици су слични и са истим атрибутима, али ипак запитајмо се колика и каква опсервација је неопходна да би у сваком овом облику препознали апсолутну индивидуалност. Када своје омиљене квадрате и правоуганике „ређа“ по хоризонтали, из те слике зрачи меланхолија досадних поподнева и раних предвечерја, док нас staccato вертикале упућује на журбу и буку пословних делова метропола.
Олгин сликарски речник је јасан и кооперативан, али који искључује инерцију и површност у приступу њеном раду.”
Миодраг Анђелковић, из текста “О игри магичних квадрата”

Олга Ђорђевић је рођена у Нишу 1985. године.
Дипломирала на Факултету уметности у Нишу на Одсеку за ликовне уметности 2009 године у класи ванредног професора мр Катарине Ђорђевић са просечном оценом 9,84.
Завршила специјалистичке академске студије студијског програма Сликарство на Факултету уметности у Нишу 2010 године са просечном оценом 10.
Студент је треће године докторских академских студија студијског програма Сликарство на Факултету уметности у Нишу у класи редовног професора мр Ђура Радоњића.
Члан УЛУС-а од 2012 године.
Члан је групе уметника „Синтеза“.


САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:
2012. Изложба „Путописи“, Галерија Културног центра Раковица, Београд
2012. Изложба слика „Метаморфоза града“, Галерија Стара Капетанија, Земун
2012. Изложба слика “Метаморфоза града“, Галерија „Траг“, Сремчица
2011. Специјалистичка изложба слика „Путописи“, Галерија Факултета уметности у Нишу
2011. Изложба слика, Галерија „Владислав Маржик“, Краљево
2011. Изложба слика, Виртуелни Културни Центар, Краљево
2011. Изложба слика и цртежа, Галерија Културног центра Мајданпек
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ У НАЈАВИ:
2012. Изложба слика, Галерија Културног центра Гроцка
2012. Изложба слика и цртежа, Галерија „Двориште“ Културног центра Панчево
2012. Изложба слика и цртежа, Галерија Културног центра „Лаза Костић“, Сомбор
2012. Изложба слика и цртежа „Валхала“, Galleria Art Festival Mosjoen, Мушјен, Норвешка
Излагала је на више од 40 групних изложби у земљи и иностранству.
Учествовала у више ликовних колонија у земљи и иностранству.
Добитник је откупне награде на V Изложби модерне уметности минијатуре, Музеј северне историје, Киркланд Лејк, Онтарио, Канада 2012. године.
Добитник је Специјалне награде Вефсн комуне из Норвешке за младог и перспективног уметника из Србије на 11. Међународном Бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу 2012. године.
Добитник је прве награде за цртеж на Интернационалном такмичењу ученика уметничких средњих школа Такасаки 2001, у Такасакију у Јапану.
Године 2008. је као студент четврте године реализовала пројекат за мозаик са темом “МОСТ”, који је трајно уграђен у хол зграде Универзитета у Нишу.
Године 2009. је била стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“ Министарства за омладину и спорт Републике Србије.

Tags: , ,

Comments are closed.