Comments Off on Социологија и политичке науке

Социологија и политичке науке

2012
11.21

(Избор из фонда Библиотеке)

.
.
.
.

Ноам Чомски
КОНТРОЛА МЕДИЈА: СПЕКТАКУЛАРНА ДОСТИГНУЋА ПРОПАГАНДЕ

Сасвим је логично што се индустрија односа са јавношћу развила управо у оним друштвима у којима је демократија била развијена. Ако се људи могу контролисати уз примену силе, онда није толико важно контролисати шта они мисле и осећају.Али ако се изгуби способност да се људи контролишу силом, постаје неопходно да се контролишу њихови ставови и мишљења…

Од истог аутора:
О људској природи: Правда против моћи
Неуспеле државе
Хегемонија или опстанак
Интервенције
11. септембар
Нови милитаристички хуманизам

.
.
.

Бранко Милановић
ДВА ЛИЦА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Исцрпна економска анализа, заснована на вишегодишњим истраживањима, узрока због којих актуелна глобализација има два лица.
Помно преиспитивање светлих и тамних принципа глобализације, при чему се о глобализацији говори како на примеру уобичајених економских категорија, тако и на примеру фудбала, слободе кретања или корумпираних држава, одводи аутора према истраживачком и аналитичком изазову првог реда – према питању: зашто је глобализација у невољи.
Проучавајући различите, некада и противречне аспекте глобализације, Милановић се посебно бави питањем растуће глобалне неједнакости.
Објашњавајући зашто се неједнакост тиче свих нас, независно од нашег економског стања или друштвене улоге, Милановић износи и читав низ предлога како да се постојећа глобална неједнакост умањи.
У последњем делу књиге Милановић се бави Србијом у времену глобализације.

Хенри Кисинџер
ДА ЛИ ЈЕ АМЕРИЦИ ПОТРЕБНА СПОЉНА ПОЛИТИКА

Однос великих сила, пре свега САД, према међународном праву драстично се променио у последњих двадесет година. У време пада Берлинског зида управо су САД користиле међународно право као најважнији инструмент своје спољне политике. То је време када је СФРЈ избачена из Уједињених нација због опсаде Сарајева. Међутим, када су друге, мање земље хтеле да успоставе међународне институције, попут Међународног кривичног суда, које би биле надређене и Вашингтону и које би могле да суде и америчким грађанима, Вашингтон се предомислио. Сада се проналазе такозвана „креативна” тумачења међународног права, у којима принципе савладава неписано право јачег…

Од истог аутора:
Хенри Кисинџер – ДИПЛОМАТИЈА

Загорка Голубовић
“КАКО КАЛИМО ДЕМОКРАТИЈУ: шта нисмо научили”

Мисао из наслова коју је наш антрополог Загорка Голубовић изрекла у једном интервјуу листу Данас, на најбољи начин дефинише ову интелектуалку цењену не само због великог доприноса нашој антропологији него и због слободарског и независног духа и снажног друштвеног ангажмана на страни оних који се отимају тоталитарним идејама било да су долазиле из комунистичког или неолибералног крила.Књигу сачињавају изабрани текстови и интервјуи објављени претежно у Републици и Данасу, али и текстови писани за трибине, као што је то случај са малим, али важним текстом писаним поводом 40 година од оснивања часописа Праксис. Мада текстови у овој збирци покривају скоро у целости период од демократских промена 2000. године, они реферирају на много шире временско раздобље чиме читалац стиче увид у идеје и догадјаје важне за нашу културну историју, а нарочито за нашу транзицију коју обележавају посртања, сумње и велики науспеси не само у области економије, него и културни пад. Пишући или говорећи о странпутицама наше транзиције, о запостављеним радницима, лошем образовању, о положају интелектуалаца, Загорка Голубовић пледира за нову културну парадигму, јер, како каже, без културе друштво неће напредовати…

Барак Обама
СНОВИ МОГА ОЦА

Дубоко интимна исповест Барака Обаме, у којој аутор открива истину о себи, о свом одрастању и друштвеном ангажовању на правима црначке заједнице.
Приватни и политички пут и деловање Барака Обаме, будућег/актуелног председника Сједињених Америчких држава, у жижи су светског интересовања откако је овај сенатор из Илиноја започео свој вртоглави успон ка вашингтонској Белој кући. Миљеник социјално и расно угрожених Американаца постао је тако херој оних који очекују суштинске промене, али с друге стране и противник оних који у њему виде тек још једног проповедника, човека за чије речи не постоји адекватно покриће…

Љубинка Милинчић
ФЕНОМЕН ПУТИН(Човек који је створио сам себе)

У првом тому будуће трилогије “Феномен Путин” Путин је приказан пре свега као човек о коме говоре његови сарадници, психолози, астролози, и која доноси обиље података о успесима као спортисте, о његовим интересовањима, хобијима, односу према религији…

Џон Дики
КОЗА НОСТРА

Корени италијанско-америчке мафије сежу у тајанствену и моћну криминалну мрежу на Сицилији. Легенде о мафији постале су у америчкој култури део забаве, али право порекло обреда, закона и метода никада стварно није расветљено. Џон Дики на нов начин прилази овој теми, покушава да открије тајне сицилијанске мафије и даје запањујућу слику ове организације, која је далеко насилнија, страшнија и мрачнија него што су то досад приказивали популарни филмови и романи.
Како је сицилијанска мафија настала? Како је постала толико снажна и у Италији и у Америци? Како делује данас? Од почетака мафије половином деветнаестог века до данашњих напетих односа са италијанском владом, Коза ностра нас води тамо где су се малобројни усудили да кроче. Ово је веома важан историјски рад и својеврсно откровење за све оне који су се питали како стварно изгледа мафијашка иницијација…

Сун Пин
ВЕШТИНА РАТОВАЊА

Сун Пинова Вештина ратовања сматра се делом које нимало не заостаје за много славнијом војном расправом Сун Цуа. Као и Сун Цуово Умеће ратовања и Сун Пиново дело бави се војном стратегијом, разоткривањем законитости ратне вештине, те идејама које су и данас актуелне и приме¬њиве у рату. Такође, кроз књигу провејавају бисери древене кинеске мудрости…

Џон Фиск
ПОПУЛАРНА КУЛТУРА

Шта је популарна култура? На који се начин она разликује од масовне културе? И шта популарни “текстови” откривају о класи, раси и односима полова у једној друштвеној заједници. То су питања на која у књизи Популарна култура одговара Џон Фиск, један од водећих стручњака у овој области.

Професор Фиск на нов начин приступа изучавању културних артефаката као што су џинс, таблоиди, или ТВ-квизови. Он истиче разлику између масовне културе, као скупа “културних” производа које нуди индустријализовано, капиталистичко друштво, и популарне културе, као скупа начина којима људи употребљавају, злоупотребљавају и подривају понуђене производе да би на основу њих створили властита значења и поруке.

Фиск разара мит о публици као маси која не уме да мисли својом главом, и показује да се популарна култура развија управо због тога што је свест публике много већа но што се обично претпоставља.

.
.
.
.
.

< < < ИЗБОР ИЗ ФОНДА> > >

Comments are closed.