Архива October, 2012

Comments Off on Политичка улога жена на српском двору

Политичка улога жена на српском двору


2012
10.22

У четвртак, 25. октобра у 20 часова у нашој библиотеци биће одржано предавање историчара и публицисте Дејана Николића на тему: “Дворска и политичка улога жена владара од XИИ до XX века”. Дејан Николић упознаће посетиоце предавања са улогом жена владара у Србији и утицајем који су имале на своје мужеве, почевши од Ане, супруге великог жупана Стефана Немање, Јелене Анжујске, Симониде, Јелене, жене цара Душана, кнегиње Љубице, Марије Карађорђевић и многих других.

О свим владаркама Србије Дејан Николић опширније је писао у својим многобројним књигама, радовима и публикацијама. До сада је објавио следеће књиге: Сви владари Србије, Српске краљице и царице, Српске војсковође, Илустрована занимљива српска историја 1. и 2. Аутор је укупно 11 објављених књига које се баве историјом Србије, а посебну пажњу у свом стваралаштву посветио је улогама жена владара чији рад и до данас није посебно проучаван у српској историографији, без обзира на чињеницу да је њихов утицај био пресудан приликом вођења унутрашње и спољне политике.

Comments Off on Библиографија Јанка Веселиновића

Библиографија Јанка Веселиновића


2012
10.19

Наша библиотека објавила је ових дана, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиографију Јанка Веселиновића.
Аутори књиге су Марија Богдановић и Горана Стевановић.

Из предговора

Приповедач, писац позоришних комада, идеализатор села и патријархалних вредности, човек радикалских уверења, Јанко Веселиновић, остао је, уз Милована Глишића и Лазу Лазаревића, у кругу најизразитијих представника српске реалистичке прозе. Као сликар ишчезлог света и одличан познавалац народног фолклора родне Мачве, оставиo је за собом дела која заслужују ново читање на прагу трећег миленијума. За две деценије књижевног рада објавио је приповетке у збиркама, посебним издањима, дневним и политичким листовима, календарима, књижевним, педагошким, војним и црквеним часописима. Веселиновић је био писац изузетне књижевне продукције и богатог, помало неуједначеног опуса. Своју уметничку инсирацију утемељио је на народним предањима, песмама и причама о историјски блиској прошлости. Његови литерарни почеци, као и целокупно књижевно дело, засновани су на поетици једноставности и лепоте усмене речи. Произашле из пера сеоског учитеља, Јанкове приповетке појављивале су се по угледним листовима и часописима, као и у за оно време значајном броју посебних збирки. У својим раним приповеткама сликао је Мачву коју је страсно заволео у детињству и Посавотамнаву коју је упознао као учитељ у Коцељеви и Свилеуви; потом се, са мањим успехом, окреће животу града, пишући на брзину, што је у извесној мери умањило квалитет појединих каснијих радова.

Од романа, који се у највећем делу баве сеоском тематиком, два су довршена, а четири су остала у деловима или су тек започети. Популарност његовог Хајдук Станка, једног од најчитанијих дела српске књижевности 20. века, сигурно почива на фолклорним мотивима, препознатљивим детаљима из традиционалног начина живота и на универзалности порука. Не треба заборавити да Јанко није био само приповедач: као уредник, покретач часописа, новинар и драматуруг Народног позоришта утицао је на целокупни књижевни и културни живот Београда деведесетих година 19. века. Друговао је са боемском елитом града – Милованом Глишићем, Антуном Густавом Матошем, Бором Станковићем, Војиславом Илићем и Петром Кочићем, проводећи са њима највише времена у уметничком језгру града – кафанама „Дарданели” и „Два бела голуба”, Народном позоришту, редакцијама разних листова, а посебно његове Звезде.
О Јанковом животу, књижевним и политичким полемикама остало је доста података које су забележили његови савременици. За кратко време Јанко је постао активни сарадник најпознатијих књижевних листова и часописа у Београду, Новом Саду, Сарајеву и Загребу. Отварала су му се врата многих књижевних редакција, а његови прилози радо су примани и штампани. Два позоришна комада која није самостално написао, као и драматизације његових најпознатијих приповедака, остале су да живе на позоришним даскама до данашњих дана…
По типу персонална, библиографија Јанка Веселиновића, урађена по стандардима ISBD(M) и ISBD(CP), садржи 889 јединица, доследно навођених на писму датог наслова, а одреднице су дате фонетски ћирилицом. Највећи број јединица прегледан је de visu, изузев оних описаних у електронским базама европских библиотека…

Видео извештај Телевизије “АС” о представљању књиге у Библиотеци Шабачкој:

Comments Off on Вече хумора

Вече хумора


2012
10.15

Вече хумора, сатиричара и афористичара Радета Ђерговића у нашој библиотеци.

Comments Off on Мартинови дани

Мартинови дани


2012
10.03

И ове године Културно-образовни центар Богатић организује традиционалну манифестацију ПОЗОРИШНИ ДАНИ “МИЛИВОЈЕ МАРТИНОВИЋ МАРТИН”.